Zasadi svoj Bio-beton

UNEKOOP je pre 13 godina započeo pionirski poduhvat eksperimentalnog  gajenja ligo-celulozne biljke Miskantus Mishantus x giganteus (https://www.agrikinetics.com/miscanthus-giganteus/ecology-of-miscanthus-giganteus/) na našim prostorima.Praksa je pokazala pogodnost klimatoloških u pedoloških uslova, tako da je postignut  visok prinos suve mase.Osnovna namena Miskantusa je da se koristi kao obnovljivi  energent jer ima dobru kaloričnu vrednost.Pored toga praksa je pokazala da Miskantus može da se gaji i na marginalizovanim zemljištima, a imajući u vidu da se radi o zasadima koji mogu da se eksploatišu 15-20 godina nakon zasađivanja jer ne iziskuju nikakvu obradu izuzev  žetve.Ovo je važno jer je na našim prostorima dosta zemljišta koje se ne koristi pre svega zbog nedostatka radne snage.

Projekat “ZASADI SVOJ BIO-BETON”  je plod višegodišnjih nastojanja da se diversifikuje namena ove biljke u pravcu razvoja  lakog niskokarbonskog betona.

Prva faza u proizvodnji ovakvog betona odnosi se   obradu stabljika Miskantusa.Ovaj proces podrazumeva usitnjavanje stabljika, odvajanje od lisnatog dela i prašine.Sam proces izrade betona podrzumeva mešanje obrađenih sekanaca, vode sa vezivom na bazi kreča i mineralnih  pucolana.Dobijeni beton se može koristiti kao ispun kod gradnje objekata sa drvenom konstrukcijom, za proizvodnju betonskih blokova  ili proizvodnju modularnih prefabrikovanih elemenata za gradnju montažnih objekata.

Prednosti proizvodnje ovog  građevinskog materijala su:

  • Konkretan doprinos “Zelenoj tranziciji” kroz dekarbonizaciju građevinskog sektora;
  • Smanjena degradacija prirodnih resursa supstitucijom prirodnih agregata (pesak, šljunak)
  • Povećanje konkurentnosti lokalne poljoprivrede;

Pozitivne tehničke karakteristike betona na bazi miskantusa su:

  • Optimnalna parapropustnost koja omogućava prirodno disanje “objekata” koje sprečavaju izazivače alergija;
  • Zid od 40cm debljine zadovoljava potrebne standarde 
  • Mogućnost recikliranja betona i njegovo ponovno korišćenje.

Negativne tehničke karakteristike:

  • “BIO-BETON” ne može se koristiti kao konstruktivni materijal već isključivo uz korišćenje drvene konstrukcije.

Emisije CO₂  iz građevinskog sektora predstavljaju gotovo 40% globalnih emisija.Pored emisija nastalih korišćenjem energije za zagrevanje i hlađenje zgrada značajan udeo ima takozvani „ugrađeni CO₂ “ (eng. Embodied carbon) Ugrađeni  CO₂ povezana sa materijalima i procesima izgradnje tokom celog životnog ciklusa zgrade ili infrastrukture.

Sve prognose govore da će do 2050.godine ugrađeni  CO₂  biti odgovoran za polovinu celokupne emisije CO₂   iz zgradarstva što će predstavljati veliku pretnju da će on “ pojesti” veliki deo preostalog “ budžeta” za  CO₂  na kome počivaju optimistični klimatski scenariji o povećnju temperature za 1,5C.

Razvoj “Bio-betona” direktan je doprinos na promovisanju i upotrebi zelenih niskokarbonskih tehnologija.

Ova aktivnost u skladu je sa globalnim akcijama koje propagiraju upotrebe niskokarbnonskih građevinskih materijala u cilju smanjenja emicije ugrađenog CO₂ “ Advancing Net Zero”https://worldgbc.org/advancing-net-zero/i “Zero Carbon Buildings for All”

(https://www.unep.org/gef/projects/zero-carbon-buildings-all-energy-efficiency-decarbonization)

Zahvaljujući  činjenici da“Bio-beton” ima negativan karbonski otisak zahvaljujući sirovinama koje koristi.Miskantus kao biljka sa pojačanom fotosintezom ima biotički ponor CO₂.Pored toga veziva koja se koriste (hidraulični kreč i pucolani)  zbog nižeg energetskog inteziteta prilikom njihove proizvodnje imaju znatno povoljniji karbonski otisak.Dodatni ponor CO₂ “BIO-BETON” postiže zahvaljujući hemijskom  procesu karbonizacije.

“BIO-BETON”je moguće koristiti za izgradnju novih objekata ali i za adaptaciju i rekonstrukciju u cilju poboljšanja termičkih svojstava već izgrađenih objekata.

Dodatni klimatski benefit su smanjene emisije transporta građevinskog materijala jer se koncept zasniva da se koristi  Miskantus iz lokalne proizvodnje.

TEHNIČKE KARAKTERISTIKE I TRŽIŠNE PERSPEKTIVE

Blok proizveden na bazi “BIO-BETON”-a  ima sledeće karakteristike

Gustina:450-500 kg/m3

Sadržaj bio agregata:157kg/m3

Efektivna toplotna provodljivost:0,15 V/m2

Neto bilans GHG -134,7 kgCO₂eq/m3

Najbliži proizvod našem proizvodu  je beton na bazi šiva od industrijske konoplje.Prednost betona na bazi miskantusa leži pre svega u niskoenergetskom uzgoju, jer za razliku od industrijske konoplje koja je jednogodišnja biljka koja iziskuje obradu zemljišta, setvu i žetvu svake godine, kod miskantusa nakon podizanja zasada imamo potrošnju energije samo za žetvu.O prednostima govore i sledeći podaci:

Emisija GHG gasova kod zida na bazi blokova  industrijske konoplje iznose -35 kgCO₂eq/m2 dok je zid od blokova na bazi Miskantusa iznose -69,5 kgCO₂eq/m2.

Za razliku od Miskantusa koji u m3 betona učestvuje sa 157kg , industrijska konoplja učestvuje sa 100kg čime ga čini znatno težim.

Pored toga samo gajenje industrijske konoplje u našem regionu iziskuje dodatne rizike zbog komplikovane procedure dobijanja dozvola i kontrole.

Tržišna perspektiva ovog proizvoda sadržana je pre svega u njegovim karakteristikama ponora CO₂ što će u uslovima zaoštravanja tržišnih uslova po pitanju ghg emisija biti sve konkurentnija prednost.Pored toga činjenica da postoji sve veći broj ekološki osvešćenih potrošača i ljudi koji žele da investiraju u zdravlje svojih porodica  ovakvom proizvodu daje komparativnu prednost pri izboru materijala za gradnju stambenih ili  objekata za odmor.

Ideja je da se projekat razvija u pravcu stvaranja novih lanaca vrednosti koje bi obuhvatale razvoj kooperativnih odnosa sa lokalnim poljoprivrednicima na uzgajanju Miskantusa, kao šanse za diverzifikaciju poljoprivrede.Pored toga tržišna strategija bazirala bi se na proizvodnji blokova, modularnih panela, ali i paketa za gradnju po sisitemu “Uradi sam”

Pored toga u cilju upotpunjenja ponude razvoj bi se kretao u pravcu proizvodnje presovanih ploča na bazi prirodnih lepila (tutkala) i stabljika Miskantusa.

MOGUĆA PRIMENA

Izgradnja kabine za smeštaj turista koji preferiraju   glamping turizam (https://glampinghub.com/what-is-glamping/.

Kabina bi bila izgrađena od  na bazi niskokarbonskog betona od miskantusa. I ostali materijali koji bi se koristili morali bi da zadovolje  “eco frinedly” osobine i povoljan karbonski otisak  poput izolacije od ovčje vune/industrijske konoplje, sertifikovanog drveta, ploča od recikiranog materijala.Pored toga dizajn projekta podrazumevao minimalne intervencije u prostoru,  zeleni krov, sistem za prikupljanje kišnice, solarne fotonaponske panele i prečišćavanje otpadnih voda putem bioprocesora na bazi remedijacionih svojstava  biljaka.

NOVI EVROPSKI BAUHAUS

Evropska komisija je predložila novu komponentu Programa Horizont Evropa koja bi se u potpunosti odnosila na Novi evropski Bauhaus https://rb.gy/jbmkg  
🔹️ Ako je odobre države članice, ova komponenta bi bila dodata onim koje su usmerene na oblast prilagođavanja klimatskim promenama. U tom smislu, ideja je da da se okolina i susedstva širom Evrope razviju u lepša, održivija i inkluzivnija mesta za život https://rb.gy/ow35g gde bi nova „Bauhaus naselja“, kako navode, delovala kao žive laboratorije za inovacije. 
🌿 Novi evropski Bauhaus je inicijativa Evropske komsije koja ima za cilj da kroz nov način gradnje i održivog razvoja Evropski zeleni dogovor https://rb.gy/89l33 upotpuni kulturnom i kreativnom dimenzijom.
Više na:https://europa.eu/new-european-bauhaus/about/about-initiative_en
Izvor: Ministarsatvo za evropske integracije Republike Srbije

Ekološka deklaracija proizvoda (EPD)

Deklaracije proizvoda za zaštitu životne sredine za građevinske
proizvode pružaju smernice u izboru i olakšavaju dokumentaciju
proizvoda u procesu izgradnje. Oni takođe pružaju osnovne informacije
za procenu životnog ciklusa.

Deklaracije proizvoda za životnu sredinu (EPD) za građevinske
proizvode pružaju važne informacije o proizvodima i njihovoj upotrebi.
Oni pomažu u odabiru materijala za gradnju i obezbeđuju osnovu za
dokumentaciju građevinskih materijala koji se koriste u građevinskim
radovima (npr. putem građevinskog sertifikata). Mogu se koristiti za
procenu životnog ciklusa zgrada kao pomoć u ekološkom planiranju izgradnji zgrada. EPD za građevinske proizvode je stoga deo koncepta
održive gradnje.

“Advancing Net Zero”

Do 2060.godine,udvostručiće se  površine zgrada u sveti  što znači da ćemo svakog meseca u narednih 40 godina imati novogradnju ekvivalentnu izgradnji grada veličine Njujorka.

  • Rast globalne urbane populacije pokreće gradnju bez presedana
  • Rezultat:  ugrađene emisije ugljendioksida samo iz novih zgrada do preko 20 gigatona do 2060.
  • Izgradnju infrastrukture i obnovu, emisija ugljen-dioksida do 2060. godine preći će 230 gigatona.

Ukupuna emisija CO2 koja dolazi iz sektora građevine sastoji se od 28% operativnih emisija koje nastaju tokom korišćenja zgrada  i na 11% emisija “ugrađenog” (embolied)  ugljen dioksida.

Ugrađeni ugljen-dioksid (EC) (pripisan građevinskom materijalu, što uključuje uticaje od vađenja materijala , proizvodnje i transporta, kao i izgradnje zgrada, održavanje, zamena građevinskih delova, rušenje / dekonstrukcija i odlaganje).

Sve prognoze govore da će do 2050.godine ugrađeni ugljen-dioksid biti odgovoran za polovinu celokupne emisije ugljn-dioksida iz zgradarstva
Predstavlja veliku pretnju da će on “ pojesti” veliki deo preostalog “ budžeta” za ugljen-dioksid na kome počivaju optimistični klimatski scenariji.

Svetski savet za zelenu gradnju (WorldGBC ) inicirao  Globalnu kampanju Advancing Net Zero usmerenu prema ispunjavanju zahteva Sporazuma o klimi iz Pariza . Kampanja je razvila principe visokog nivoa:

  • Da sve nove zgrade, infrastruktura i renoviranii objekti do 2030.godine imaju 40% manje ugrađenog ugljendioksida , a sve nove zgrade imaju emisiju neto nula operativnog ugljen-dioksida.
  • Do 2050. godine emisija ugrađenog ugljen-dioksida u novim zgradama, infrastrukturi i renoviranim objektima treba da bude neto nula (“ net zero carbon), a sve zgrade, uključujući postojeće zgrade, moraju biti neto nula operativnog ugljen-dioksida
  • Ponovno koristiti zgrade umesto da gradite nove
  • Koristiti mešavine betona sa niskim sadržajem ugljen-dioksida
  • Ograničiti korišenje materijala sa nepovoljnim karbonskim otiskom
  • Koristiti materijale sa deponovanim CO2
  • Ponovno korišćenje materijala
  • Korišćenje recikliranih materijala