Korisni linkovi

UNEKOOP je izradio publikaciju “Kako do NETO NULE CO2 u građevini? Izrada publikacije deo je aktivnosti na projektu “Osnaživanje kapaciteta za smanjenje emisija CO2 u sektoru zgradarstva u Republici Srbiji “KA NISKOUGLJENIČNOM ZGRADARSTVU” koji se realizuje kroz   Eko-sistem: Podrška reformama u zaštiti životne sredine  koji sprovode Mladi istrazivaci Srbije uz podršku Švedske.

Anđela Aleksić,  preuzeto sa www.gradnja.rs

Betonski elementi sa stare garaže u Švajcarskoj nisu bačeni na deponiju već su iskorišćeni za podizanje novog objekta koji je dobio veoma snažnu estetiku.

Evo pravog primera ponovne upotrebe materijala i prenamene objekata o kojoj će biti reči na konferenciji BuildUp 2023 koja se održava 7. novembra u Beogradu u organizaciji portala Gradnja.

Naime, arhitektonska praksa Parabase realizovala je u Bazelu projekat pod nazivom Elementa, u kome su ponovo iskorišćene komponente iz dekonstruisanog objekta, pretvarajući nekadašnje stubove i podne ploče u zidne i fasadne elemente.

Projekat odabran je kao pobednički na otvorenom konkursu, gde je međunarodni žiri rešenje studija izdvojio zbog njegove snažne estetike kombinovane sa ponovnom, kreativnom upotrebom prefabrikovanih betonskih elemenata.

Pristupačni stanovi za 650 ljudi

Stambeni kompleks smešten je u Valkevegu, jednom od najvećih razvojnih područja Kantona Bazel, a deo je planiranog stambenog programa 1000+, koji uključuje pristupačne stanove za 650 ljudi, kao i izgradnju osnovne škole i vrtića.

U ovoj prvoj fazi razvoja planirano je da se izgradi 150 novih stanova do 2025. godine, dok će u drugoj fazi kanton nastaviti sa izgradnjom još oko 120 pristupačnih stanova, zajedno sa integrisanim migracionim centrom, do 2026. godine.

Prema rečima arhitekata, ova strategija štedi oko 1.000.000 kilograma emisije CO2 u razvoju projekta.

Najkarakterističniji element projekta je ponovna upotreba betonskih elemenata, što je strategija koja je prvi put u ovom obimu upotrebljena u Švajcarskoj. Ovaj potez smanjuje potrebu za novim materijalima i štedi „sivu energiju“.

Primenjeni elementi na projektu potiču od dekonstruisane garaže Lisbihel i korišćeni su i kao konstruktivni elementi, ali i za formiranje fasade. Prema rečima arhitekata, ova strategija štedi oko 1.000.000 kilograma emisije CO2 u razvoju projekta.

Osim nastojanja da se sačuvaju postojeći materijali, čitav kompleks će imati grejanje bez upotrebe fosilnih goriva, a planirano je da se najveći deo potrebne energije proizvodi preko sopstvenih fotonaponskih sistema.

Tema od sve veće važnosti

Prilagodljiva ponovna upotreba je tema od sve veće važnosti u svetu arhitekture, jer je ona predstavlja održiviju alternativu u stvaranju novih struktura, a istovremeno se čuva i regeneriše kulturno nasleđe lokaliteta.

Smer ponovne upotrebe može ići u različitim obimima, gde se koriste čitave zgrade ili specifični građevinski materijali, a kakva su iskustva na ovakvim projektima stekli naši inženjeri, saznaćete u utorak, 7. novembra, na konferenciji BuildUp 2023 u organizaciji portala Gradnja.

Grafički prilozi

Foto: RMIT University

Izgleda da kafa nije samo jak stimulans za razbuđivanje, već može pomoći i pri očvršćavanju betona, ali istovremeno i doprineti očuvanju prirodnih resursa.

Naučnici su nedavno otkrili da se beton može učiniti za 30% jačim ukoliko se izvrši zamena određene količine peska talogom od iskorišćene kafe, organskim proizvodom koji nastaje širom sveta u ogromnim količinama i obično završava na deponiji.

Upotrebom soca od kafe na način koji je osmislio tim istraživača sa univerziteta RMIT u Melburnu,  značajno bi se smanjila i upotreba prirodnih resursa poput peska, te se dodatno doprinosi zelenoj kružnoj ekonomiji u izgradnji.

Najzastupljeniji otpad u proizvodnji kafe

Procene su da je ukupna količina istrošenog taloga kafe na godišnjem nivou oko 54 miliona tona, što ga čini najzastupljenijim otpadom u proizvodnji popularnog crnog napitka. Tradicionalno, ovaj otpad najčešće završava na deponijama.

Sada su istraživači sa RMIT-ja pronašli praktičnu i, izgleda, prvu upotrebu ove vrste otpada i to baš tamo gde je najpotrebnija održivost, u proizvodnji betona.

„Inspiracija za naš rad je bila da pronađemo inovativan način za korišćenje velikih količina otpada kafe u građevinskim projektima i, umesto da odlazi na deponije, da joj pružimo ‘drugu šansu u životu’“, istakao je za New Atlas glavni autor studije Radživ Rojčand.

Kako je izgledalo testiranje

Zbog svoje fine veličine čestica, talog od kafe (eng. spent coffee grounds – SCG) predložen je kao nova komponenta u građevinarstvu, te su istraživači odlučili da ovo i testiraju.

Prvi korak je bio prikupljanje taloga iz kafeterija širom Melburna, a zatim su sve ostavili na sušenje kako bi se uklonila vlaga.

Zatim, osušeni organski materijal je zagrejan na dve različite temperature, od 350 stepeni i 500 stepeni, korišćenjem niskoenergetskog procesa bez kiseonika, poznatog pod nazivom piroliza, kako bi se stvorio biougalj.

Beton je bio testiran na čvrstoću i pritisak i analiziran korišćenjem rendgenske difrakcije i skenirajuće elektronske mikroskopije.

Čak dvanaest varijanti mešavina je korišćeno kako bi se uporedili efekti različito zagrevanog taloga na mehaničko i mikrostrukturalno ponašanje betona.

Različite vrste SCG su ugrađene u portland cement sa 0%, 5%, 10% i 20% zapremine, kao zamena za fini, prethodno korišćeni agregat.

Svež beton je sipan u kalupe, a zatim postavljen na vibriranje kako bi se uklonio višak vazduha iz smese. Beton je zatim sušen na sobnoj temperaturi naredna 24 sata, a zatim izvađen i testiran na čvrstoću i pritisak i analiziran korišćenjem rendgenske difrakcije i skenirajuće elektronske mikroskopije.

S obzirom na sveprisutnost kafe, ovaj novi materijal mogao bi da se koristi širom sveta.

Istraživači su došli do rezultata da je od svih betonskih kompozita, onaj u kom je 15% peska zamenjeno pirolizovanim SCG na 350 stepeni, doveo do značajnog poboljšanja svojstava betona, a što je rezultovalo poboljšanjem jačine pritiska od 29,3%.

Iako je istraživanje još u ranoj fazi, naučnici tvrde da su rezultati obećavajući, i da bi, s obzirom na sveprisutnost kafe, ovaj novi materijal mogao da se koristi širom sveta.

Očuvanje prirodnih resursa

Pored uštede prostora na deponijama, tehnika proizvodnje betona se bavi i još jednim ekološkim pitanjem, a u pitanju je očuvanje prirodnih resursa. To je jako bitno s obzirom na činjenicu da svake godine izvlačimo oko 40 do 50 milijardi tona peska i šljunka za primenu u građevinarstvu.

„Kontinuirano vađenje prirodnog peska širom sveta, koji se obično uzima iz rečnih korita i obala kako bi se zadovoljile brzorastuće potrebe građevinske industrije, ima veliki uticaj na životnu sredinu“ – kaže Jie Li, dopisni koautor studije.

Istraživači planiraju da sprovedu dugoročne mehaničke i testove izdržljivosti biouglja od kafe zagrejanog na 350 stepeni za potencijalnu primenu u građevinskoj industriji i dalje istražuju efekat korišćenja različitih temperatura pirolizacije na performanse materijala.

Preuzeto sa portala “Gradnja”

Evropska unija uspostavila je jasan pravno obavezujući okvir za postizanje ciljeva Pariskog sporazuma iz 2015. godine, a uspostavljeni su i ambiciozni ciljevi za 2030. godinu u pogledu obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Evropski zeleni dogovor (EU Green Deal), kroz strateški cilj “Spremni za 55%” (Fit to 55%) predstavlja deo strategije održivog razvoja EU za 21. vek (Agenda 2030) i prvenstveno se bavi pitanjima životne sredine i klimatskih promena – kako razvijati privredu EU bez ubrzavanja klimatskih promena. Evropska komisija ovu strategiju definiše kao novu strategiju rasta sa ciljem da se EU transformiše u pravedno i bogato društvo, sa modernom i konkurentnom ekonomijom koja efikasno koristi resurse, uz neto emisije gasova sa efektom staklene bašte ravnim nuli do 2050. godine, i ekonomski rast koji je odvojen od eksploatacije resursa.

Shodno činjenici da sektor zgradarastva emituje 40% svih emisija gasova sa efektom staklene bašte, od kojih 29% nastaje korišćenjem energije za zagrevanje i hlađenje objekata (operativne emisije) a preostalih 11% nastaju tokom životnog ciklusa objekata, od ekstrakcije i proizvodnje materijala,  gradnje i sve do rušenja (ugrađene emisije), veoma su bitne aktivnosti koje će doprineti uvećanju energetske efikasnosti objekata. Prema Evropskom zelenom dogovoru, sve nove javne zgrade od 2028. godine i sve nove ostale zgrade od 2030. godine moraju imati nultu vrednost emisija, dok sve postojeće stambene zgrade do 2033. godine moraju dostići stepen “D” energetske efikasnosti. Emisije gasova sa efektom staklene bašte će morati da budu preciznije predviđene i procenjene korišćenjem analize životnog ciklusa (LCA) bilo koje buduće zgrade. Od proizvođača će se tražiti da naznače koliko je „ugljenični otisak“ svakog građevinskog proizvoda povoljniji od konvencionalnog proizvoda.

Problem klimatskih promena takođe zahteva ubrzanu izmenu i usklađivanje propisa koji se odnose na proizvodnju i upotrebu građevinskog materijala, jer svakodnevne inovacije u ovoj oblasti višestruko prevazilaze postojeća zakonska rešenja i predstavljaju prepreku razvoju inovativnih rešenja.

ZELENA GRADNJA je u velikoj ekspanziji, stoga postoji potreba za inovativnim građevinskim materijalima čija proizvodnja i primena zahtevaju minimalnu emisiju CO₂. Brojni zdravstveni problemi (alergije, astma) izazvali su sve veći interes za korišćenje prirodnih građevinskih materijala za izgradnju stambenih i rekreativnih objekata (eko-turizam).

U Republici Srbiji još uvek je na snazi zakonska regulativa u pogledu izgradnje i proizvodnje građevinskog materijala stara nekoliko decenija, a tema niskougljičnih materijala je tek nedavno postala aktuelna u Evropi i svetu, dok se u Srbiji veoma malo pominje. Najvažniji pravni akt koji reguliše ovu oblast je ZAKON O GRAĐEVINSKIM MATERIJALIMA („Službeni glasnik RS“, br. 83/2018). Ovim zakonom uređuju se uslovi za stavljanje u promet,  sastavljanje deklaracije o svojstvima i usaglašenosti građevinskih proizvoda, obaveze privrednih subjekata, tehnički propisi za građevinske proizvode i tehničke specifikacije Srbije, pojednostavljene procedure, tela za tehničko ocenjivanje, tela za ocenjivanje i proveru postojanosti performansi građevinskih proizvoda, validnost dokumenata o sprovedenom ocenjivanju i proveri kontinuiteta performansi građevinskih proizvoda i znakova usaglašenosti izdatih u inostranstvu i druga pitanja od značaja za oblast građevinskih proizvoda.

Stavom 3. člana 3. ovog zakona definisano je da se zakon primenjuje na „prefabrikovani beton/laki/autoklavirani ćelijskibetonski proizvod” kojima se može podvrgnuti proizvod napravljen i delom od prirodnih materijala. Preduslov za stavljanje građevinskog proizvoda na tržište je ispunjavanje tehničkih uslova iz srpske tehničke specifikacije ili tehničkog propisa.

„Laki betoni“, „BioBetoni”, “Niskokarbonski materijali”, predstavljaju sinonime za meterijale u kojima je agregat zamenjen nekim prirodnim, najčešće biljnim, materijalom (konopljom, miskantusom, trskom i sl.). Ovaj materijal nije obuhvaćen ili nije u potpunosti obuhvaćen usaglašenim standardom, tehničkim propisom ili srpskim standardima čije se performanse u pogledu njegovih bitnih karakteristika ne mogu u potpunosti oceniti. Na nivou Srbije u ovoj oblasti bilo bi neophodno da se formira telo za tehničko ocenjivanje koje izrađuje dokument o proceni, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva, pošto ova vrsta građevinskog proizvoda ne spada u delokrug nijednog postojećeg usaglašenog standarda, tehnički propis ili srpski standard.

U cilju adekvatne primene Zakona o građevinskom materijalu, usvojen je deo potrebnih podzakonskih akata:

1) PRAVILNIK O NAČINU SPROVOĐENJA, VREDNOVANJA I VERIFIKACIJE TRAJNE PERFORMANSE GRAĐEVINSKIH PROIZVODA („Službeni glasnik RS“, br. 59/2019)

2) PRAVILNIK O OBLIKU I SADRŽINI SRPSKE TEHNIČKE OCENE („Službeni glasnik RS“, br.78/2019)

3) ZAKON O GRAĐEVINSKIM MATERIJALIMA i ZAKON O PLANIRANJU I GRAĐEVINARSTVU („Službeni glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 – izm., 64/2010 – Odluka SAD, 24/2011, 121/2012, 13 – odluka SAD, 50/2013 – odluka SAD, 98/2013 – odluka SAD, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 i 37/2019 – drugi zakon) koji direktno ili indirektno uređuju okruženje za proizvodnju i upotrebu “BioBetona”.

4) ZAKON O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI („Službeni glasnik RS”, br. 25/2013) i PRAVILNIK O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI ZGRADA („Sl. RS“, broj 61/2011) takođe su deo zakonske regulative relevantne za ove materijale, imajući u vidu da su jedna od glavnih prednosti „BioBetona” njegova svojstva toplotne provodljivosti.

Sa zakonodavne tačke gledišta EU, glavni alat za poboljšanje energetske efikasnosti je Evropska direktiva o energetskim performansama zgrada (EPBD preinačena Direktiva 2010/31/EC). Principi i okvir LCA definisani su u ISO14040, dok ISO14044 opisuje relevantne zahteve i smernice. Pored toga, ISO14025 propisuje principe i procedure Izjave o zaštiti životne sredine (EPD).

Ove aktivnosti deo su EKO-SISTEM programa koji sprovode Mladi istraživači Srbije uz podršku Švedske.

#poglavlje27 #mladiistrazivacisrbije #ekosistemprogram

Građevinska industrija Evropske unije stoji na raskrsnici. U svojoj tranziciji ka klimatski neutralnom ekosistemu, sadašnja industrija je zabrinuta da se organskim zamenama daje neproporcionalna podrška.IZVOR: EPA-EFE/VINCENT JANNINK

Izgradnja je veliki posao. Prema podacima Evropske komisije, ovaj sektor zapošljava oko 25 miliona ljudi i generiše dodatnu vrednost od 1,158 milijardi evra godišnje.

S druge strane, građevinarstvo je odgovorno za 50% upotrebe materijala i oko 35% otpada i emituje oko jedne trećine ukupnog karbon dioksida u EU, kako tokom izgradnje tako i tokom korišćenja tih zgrada za život.

Kreatori politike u Briselu u velikoj meri razmišljaju o rešavanju izazova dvostrane izgradnje i zgrada.

U martu je Komisija predstavila svoj „prelazni put za građevinski ekosistem”, postavljajući temelje za eventualnu digitalnu i zelenu transformaciju sektora. Briselski pritisak je praćen inicijativama kao što je Novi evropski Bauhaus.

Niko ne zna kako će izgledati ovaj transformisani sektor. Neki stručnjaci kažu da će kuće postati skladišta materijala poput Lego, a tradicionalni ekolozi gledaju na budućnost u kojoj drvo igra veću ulogu.

Izgledi da budu zamenjeni materijalima na bazi drveta, prilično su zabrinuli tradicionalnu industriju mineralnih građevinskih proizvoda, beton, keramiku, cement i malter.

Takvi proizvodi čine oko 5% ukupne svetske emisije gasova staklene bašte, što je iznad dvostruko više od globalne kontejnerske flote od 6.000 ogromnih brodova, kao okosnice međunarodne trgovine.

Danas se za cement smatra da je drugi najčešće konzumiran proizvod. Međutim, proizvodnja cementa je štetna po klimu jer se pretvara u zaprašeni krečnjak i glinu zagrejane do temperature do 1450 °C.

Generisanje te toplote da bi se ugljenik izbacio iz sirovina proizvodi dodatni ugljenik, dok se takođe duboko menjaju njihove hemijske veze, stvarajući „klinker”.

Promene ostavljaju klinker izuzetno spremnim da formira jake strukture kada se pravilno meša, formirajući beton sa širokom primenom u građevinarstvu.

Može li drvo da reši problem?

Da li drvo i drugi materijali mogu pomoći u rešavanju klimatskih problema u ovom sektoru?

Inicijativa Intelligent Cities Challenge koju podržava EU ima za cilj širenje najboljih građevinskih praksi širom EU. Jedan od primera je lokalna direktiva Amsterdama da svi novi stambeni projekti moraju da sadrže 20% drveta.

Slično tome, tekuća razvojna studija, koja ima za cilj da „navede kako se sve emisije u vezi sa zgradama mogu ublažiti do 2050. godine”, a finansirana od strane Evropske komisije, razmatra „potpune drvene strukture u novoj izgradnji” i druge uloge drveta.

Međutim, da bi se suprotstavio uobičajenom narativu da je „povećana upotreba prirodnih proizvoda jednostavno rešenje, prečica za transformaciju građevinskog sektora”, šest industrijskih udruženja EU naručilo je posebnu studiju.

Studiju podržavaju Cerame-Unie, glas evropske keramičke industrije, i različita udruženja za beton okupljena u Concrete Europe, kao i Evropska organizacija industrije maltera i evropski lobi za cigle ECSPA.

Njegova široka meta-analiza je pokazala da „upotreba šumskih proizvoda u građevinarstvu ima vidljiv potencijal za smanjenje uticaja klimatskih promena”, ali je dodala da je primetan uticaj ovoga „relativno ograničen”.

Studija je na sličan način dovela u pitanje još jednu prednost konstrukcije na bazi drveta koju njeni zagovornici često zanemaruju, odnosno njenu sposobnost da deluje kao sigurno skladište ugljenika.

„Da bismo imali bilo kakve koristi od privremenog skladištenja ugljenika u drvetu, neutralnost ugljenika kroz održivo šumarstvo i paralelno aktivno pošumljavanje su nedvosmisleni preduslovi”, pokazalo je istraživanje. Ovo trenutno nije konzistentna datost.

Njihove nalaze podržavaju zagovornici prirode, koji obično osuđuju neodrživu prirodu aktivnosti seče. Zeleni zakonodavci krive zemlje EU koje su orijentisane na šumarstvo za blokiranje reformi kako bi se povećala održivost seče.

Katharina Blumke, istraživač održive gradnje na Institutu za tehnologiju u Karlsrueu, rekla je da je „gradnja od drveta jedna od mogućnosti, ali nije lek. Ne možemo samo da kažemo da ćemo sve napraviti u drvetu, a onda ćemo rešiti sve probleme”.

Istraživač Elena Boerman rekla je da stvari danas tako stoje da se bez betona neće moći.

Jedan od načina da se povećaju zelene akreditacije betona je „recikliranje stvarnog betona”, istakla je Boerman, ali i dodala da je to izazovan proces koji se u velikoj meri smatra neprikladnim za primenu u stvarnom svetu.

Industrija cementa umesto toga reklamira karbonizaciju, proces u kome beton usisava ugljenik iz vazduha, kao klimu. Prema studiji koju podržava Cerame-Unie, „cementni materijali globalno apsorbuju do 300 do 800 miliona tona karbon dioksida godišnje”.

„Industrija je provela decenije pokušavajući da smanji karbonizaciju jer generalno degradira beton”, rekao je Robi Endru, viši naučnik u CICERO centru za međunarodna klimatska istraživanja.

Kako lobiranje u Briselu hvata pun zamah, konačna odluka o tome koji materijali će ići u buduće građevinske proizvode i dalje izgleda prilično nedostižna.

(EURACTIV.rs)